Zdravo!

Ja sam Ana.
Imam malu fabriku sa dvadeset troje zaposlenih, dvadeset devojaka i tri momka. Svi oni su
vredni radnici, žive na mom posedu. Kreću rano ujutru sa poslom i završavaju sa prvim mrakom.
Pored redovnog obroka, dobiju dnevno po jabuku i šargarepu i nešto od zelene salate. Inače im
platu ne dajem, samo hranu. Momci zapravo i ne rade, imaju zaduženje da nadgledaju devojke i
da ih povremeno primoravaju na seks. Ja za to znam, ali pravim se da ne vidim. Zašto bih, kad
deca koju rode već u mladom uzrastu postaju moji radnici i rade pod istim uslovima kao njihovi
roditelji. Zapravo, devojke su mi više potrebne, pa se potrudim da mladi momci “nestanu” na
volšeban način. O, nemojte misliti da ja nemam poštovanja prema njima. Kada završe svoj radni
vek, ja ih ne ubijem,nego sačekam da umru prirodnom smrću i dostojanstveno ih sahranim na
svom imanju.
Šta, molim vas, muka vam je i već ste krenuli da me prijavite nekoj instituciji!?
O zaboga, pa ja se samo bavim uzgojem domaćih koka.

Šta još da vam kažem o sebi.

Pa, prilično sam dugo na ovoj planeti kojoj, iskreno da vam kažem, mislim da ne pripadam.
Nekako mi nije po meri. No, ja sam se kao svaka biljna i životinjska vrsta na njoj, prilagodila.
Spadam u one Homo Sapiense koji je istražuju, pa sam tako u večitoj potrazi ya onim dobrim što
nam nudi. Pre svega, za dobrim ljudima. Onim, koji u svom genomu, imaju tu esenciju dobrote
sa kojom su se rodili, je r- o da! mislim da ima i onih koji su sa nekih drugih planeta doneli i
seme zla u sebi. Zato se trudim da lepotu i dobrotu življenja širim i dalje istražujem.
Pisaću vam ponekad i o svojim putovanjima, o oslikavanju starih stvari, o cveću i naravno,
mojim radnicima sa početka priče.
Ja inače nisam pisac. Ja sam samo jedan maštar, koji bi voleo da postoji vremenska mašina, da
me na trenutak vrati u neka stara vremena, a dok je ne izmisle, teleportovaću se na krilima mašte,
jer eto-prosto moram da zavirim u taj zakopani svet.

I samo da vam na kraju kažem-ovaj sajt, koji je kreirala moja mlađa ćerka i kojoj sam beskrajno
zahvalna, je mesto za dobre ljude. Za one koji su, zajedno sa mnom, došli sa onih dobrih planeta.
Zahvaljujem se obema ćerkama sa kojima uzajamno delim saznanja o lepoti i koje su me naučile
da shvatim i prihvatim promene sadašnjeg doba, koje ponekad ne umem da prepoznam.